Нада Косановић
Research associate, Institute of Applied Science in Agriculture, Bulevar Despota Stefana 68b, Belgrade, Republic of Serbia
Данијела Ракић
Phd student at the Faculty of Culture and Media in Belgrade, Serbia
​​​​DOI: https://doi.org/10.31410/EMAN.2018.381


2nd International Scientific Conference – EMAN 2018 – Economics and Management: How to Cope With Disrupted Times, Ljubljana – Slovenia, March 22, 2018, CONFERENCE PROCEEDINGS published by: Association of Economists and Managers of the Balkans, Belgrade, Serbia; Faculty of Management Koper, Slovenia; Doba Business School – Maribor, Slovenia; Integrated Business Faculty –  Skopje, Macedonia; Faculty of Management – Zajecar, Serbia, ISBN 978-86-80194-11-0


Abstract​

Поврће се у Републици Србији узгаја на око 284.000 hа, што представља 6% од укупних ораничних површина. Производи се током целе године у башти, на њиви и у различитим облицима и типовима привременог и сталног заштићеног простора. Производња има изражен регионални карактер и условљена је агроеколошким условима, развијеношћу прерађивачке индустрије и тржиштем свежег поврћа. За већину повртарских култура карактеристично је смањење површина које су њима засејане, али је позитивно што се, упркос томе, производња одржава на сличном или вишем нивоу.
Носиоци производње у повртарству су мали произвођачи (95%), који углавном нису тржишно оријентисани и ту настају највећи проблеми, јер они нису у могућности да обезбеде довољне количине, континуирану испоруку и уједначен квалитет поврћа.
Аутори сматрају да Србија има огроман потенцијал за повртарску производњу и да мере аграрне политике треба да обезбеде конкурентност производње у односу на окружење, али и на земље ЕУ. Због тога је, за повећање конкурентности, неопходна институционална подршка развоју повртарства – финансирањем нових технологија и неопходне пратеће механизације као и опреме за савремену производњу поврћа на отвореном пољу и у заштићеном простору. Осим конкурентности производње, важно је мерама аграрне политике обезбедити количину, континуитет и квалитет произведеног поврћа за свежу потрошњу, топлу и хладну прераду, кишељење, дехидрацију или сушење, производњу полу и готових јела и производњу дечије хране у првом реду за домаће тржиште, али и за извоз.
Извори података на којима се базира ова анализа су статистичка база података и публикације Републичког завода за статистику Србије (Билтен и саопштења статистике пољопривреде и спољне трговине).
​​

Key words

Производња, поврће, конкурентност, аграрна политика, Република Србија


References

  1. Стратегија пољопривреде и руралног развоја Републике Србије за период 2014-2024.године (“Sl. glasnik RS”, br. 85/2014) Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије.
  2. Стратегија развоја удружења компанија за прераду воћа и поврћа 2011-2014, Нермин Беговић, Мсц; Гордана Матовић, Мсц/ЦМЦ, Краљево, септембар 2011.
  3. Тамара Ж. Пауновић, Модели за оптимизацију структуре производње поврћа на породичним газдинствима, Универзитет у Београду, Пољопривредни факултет, Београд – Земун, 2016.
  4. Janković, S., Goss, S., Pušić, M., Jovanović, R., Todorović, G., Tolimir, N., Ivkov, I., Anđelić, B., Dalton, G. (2007): Poslovanje poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji 2006. Priručnik. Ministarstvo poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede i Institut za primenu nauke u poljoprivredi, Beograd.
  5. Косановић, Н.; Пејановић, Р; /2010/ Монографија Конкурентност и квалитет хране“ Монографија, Институт за примену науке у пољопривреди, Београд
  6. Пејановић, Р., Поповић-Врањеш Анка, Косановић Нада и сар., Значај примене EUREPGAP-а и HACCP-а у производњи здраве хране, тематски зборник (Мултифункционална пољопривреда и рурални развој у Републици Српској), Јахорина, 2007, стр. 543-550.
  7. Шеварлић, М. (2015): Пољопривредно земљиште, Попис пољопривреде 2012, Пољопривреда у Републици Србији, Републички завод за статистику, Београд..
  8. Пејановић, Р., Милић, Д., Инвестиције у пољопривреду Републике Србије, Економика пољопривреде, Београд
  9. Ипард програм за Републику Србију за период 2014-2020. године, документ усвојен закључком Владе Републике Србије и објављен у „Службеном гласнику РС”, број 84/17 од 20. септембра 2017. године
  10. Републички завод за статистику, https://webrzs.stat.gov.rs/WebSite
  11. https://www.raris.org
  12. https://www.tehnologijahrane.com/enciklopedija/klasifikacija‐povrtarskih‐vrsta
  13. Републички завод за статистику, Београд. https://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/Popis2012/PP‐knjiga1.pdf

Share this

Association of Economists and Managers of the Balkans – UdEkoM Balkan
179 Ustanicka St, 11000 Belgrade, Serbia

https://www.udekom.org.rs/home

Udekom Balkans is a dynamic non-governmental and non-profit organization, established in 2014 with a mission to foster the growth of scientific knowledge within the Balkan region and beyond. Our primary objectives include advancing the fields of management and economics, as well as providing educational resources to our members and the wider public.

Who We Are: Our members include esteemed university professors from various scientific disciplines, postgraduate students, and experts from ministries, public administrations, private and public enterprises, multinational corporations, associations, and similar organizations.

Building Bridges Together: Over the course of nine years since our establishment, the Association of Economists and Managers of the Balkans has established impactful partnerships with more than 1,000 diverse institutions across the Balkan region and worldwide.

EMAN conference publications are licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial 4.0 International License.